Načelni dogovor rivalskih vlada u Tripoliju i Bengaziju o neophodnosti da se u Libiji, konačno, održe bilo kakvi izbori, raspršio se u paramparčad pošto se ispostavilo da u ovoj državi nije moguće valjano organizovati ni fudbalsko prvenstvo. Libijski timovi stižu u Italiju. Amerikanci zaplenili kineske dronove u Italiji. Turska i Rusija šalju sveže snage sukobljenim stranama u sukobu koji traje još od 2011. godine.
Šest najboljih libijskih fudbalskih klubova stiglo je u Italiju, gde će se, sa stranim sudijama, odigrati završnica prvenstva, koje kao i mnogo štošta nije bilo moguće organizovati u Libiji.
Završnica, u kojoj će učestvovati timovi sa istoka i zapada rascepkane države, organizovana je posle ozbiljnih međunarodnih napora, posle kojih je šest ekipa iz Bengazija i Tripolija, preko Egipta, stiglo u Italiju.
KIneski dron zaplenjen u Italiji
Serija utakmica, suštinski, predstavlja prvu uspešnu inicijativu međunarodne zajednice posle niza propalih pokušaja da se rivalske vlade u Tripoliju i Bengaziju privole da omoguće održavanje predsedničkih i parlamentarnih izbora, i na taj način prekinu krizu koja traje još od 2011. godine.
Fudbal je, na taj način, podgrejao nade emisara Arapske lige, koji su suprotstavljene lidere ubedili da podrže zajedničku prelaznu vladu koja bi omogućila održavanje izbora.
Dogovor lidera, međutim, ne znači da će izbori zaista biti i održani, pošto su čelnici vlasti iz Tripolija i Bengazija, kao i masa vođe lokalnih milicija, već nekoliko puta u prethodne četiri godine pristajali na izborne uslove, da bi potom oružjem rasterivali članove komisija i palili biračka mesta.
Pucnjave, oružje, plaćenici…
I nedugo posle novog dogovora, pripadnici rivalskih milicija sukobili su se u gradu Zavija na istoku zemlje, ali za sada nije poznat povod pucnjave u kojoj je ubijena jedna, a ranjeno šest osoba.
Protiv Haftara
Sveži dogovori i pucnjave usledili su svega nekoliko dana pošto su italijanske vlasti zaplenile dva kineska drona, koja su u kontejneru, čekala da budu prebačena u Libiju.
Dronovi, koji mogu da nose i naoružanje, su u carinskoj deklaraciji bili zavedeni kao turbine za vetro-park i bili su namenjeni snagama koje predvodi samozvani “feldmaršal” Kalifa Haftar, nekadašnji saradnik američke Centralne obaveštajne agencije koji je, vremenom, prešao na rusku stranu.
Pentagon je, istovremeno, objavio da je Rusija uputila oko 1.800 plaćenika u Libiju, upravo kao pomoć Haftarovim snagama, ali i kao deo šireg plana koji uključuje podršku jednoj od sukobljenih strana u Sudanu.
Amerikanci tvrde da je Moskva, prethodnih meseci, u Tobruk dopremila “hiljade tona oružja i opreme”, nastavljajući operaciju koju je od 2018. godine vodila organizacija “Vagner”.
Sredinom juna, Sjedinjene Američke Države su na crnu listu stavile rusku kompaniju “Goznak”, tvrdeći da je organizovala štampanje lažnih libijskih dinara u vrednosti od milijardu dolara, kao i da su tim novcem finansirane Haftarove operacije.
Za Haftara
U Libiji se, kako navode američki izvori, nalazi i najmanje 2.500 sirijskih boraca, čiji je dolazak u ovu zemlju organizovala Turska i koji se bore protiv Haftarove Vlade nacionalnog jedinstva.
Zauzvrat, Libija je sa Turskom sklopila sporazum o eksploataciji gasa i nafte u libijskim teritorijalnim vodama, što je razgnevilo Grčku i Egipat, te naišlo na ozbiljne rezerve Haftarove frakcije, koja suštinski vlada istokom Libije.
Beskrajna kriza u Libiji
Libija je već godinama podeljena na dva dela, pri čemu vlasti u Tripoliju podržavaju Turska, Katar i niz zapadnih zemalja, dok Haftarove snage, koje vladaju istokom zemlje, podržavaju Egipat, Rusija i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Čekajući sukobe
Datum održavanja izbora je, međutim, nemoguće predvideti, jer su najznačajniji kandidati za prvog direktno biranog predsednika Libije Gadafijev sin Sejf el Islam, samozvani “feldmaršal” Kalifa Haftar, Dbeiba – premijer koji je obećao da se neće kandidovati, te bivši ministar unutrašnjih poslova Fathi Bašaga.
Dbaiba je, uz “feldmaršala” Haftara i Sejfa el Islama, bio na listi predsedničkih kandidata koje Vašington smatra “suštinski neprihvatljivim”, što zbog poternica koje su raspisali različiti sudovi, što zbog drugih grehova, poput korupcije.
Suštinski, prilično razjedinjena međunarodna zajednica je svesna činjenice da nema lakog rešenja krize koja je nastala posle ubistva Moamera Gadafija, pa mogućeg saveznika u procesu stabilizacije Libije traži u budućem pobedniku predsedničkih izbora.
